VAŠ KOMPJUTER JE BOLESTAN!

U slučaju da Vam ovi simptomi deluju poznato:
• Za vreme podizanja Windowsa dobijate poruku o greškama
• PC se povremeno ruši bez očiglednog povoda
• Kretanje na internetu izgleda kao “plivanje kroz melasu”
Vaš kompjuter je, uslovno rečeno, bolestan.
Postoji nekoliko malih stvari koje bi trebalo da uradite u namjeri da poboljšate performanse vašeg računara. Prvo, počistite. Oslobodite se sveg spajvera koji se sakriva na vašoj mašini.

Počnite uklanjanjem fajlova koji smetaju. Neželjeni fajlovi -- spam, duplikati fajlova i zaostaci obrisanih fajlova -- gomilaju se i naduvavaju sistem. U kompjuterima koji se ne održavaju regularno, takvi, smetajući fajlovi, mogu da dostignu više od 30% podataka na hard disku.

Navodimo kratak opis fajlova koji izazivaju uobičajene smetnje, objašnjenje kako uopšte mogu da dospeju na Vaš sistem i kako da ih počistite.

Duplikati fajlova
Dok snimate i čuvate podatke, može vam se desiti da nehotice napravite duplikate fajlova. U slučaju da se ne radi o bekap fajlovima, nisu vam potrebni. System Utilities softver otkriva duplikate fajlova i daje vam mogućnost da ih obrišete, bilo sve odjednom, bilo jedan po jedan.

Obrisani fajlovi
Obrisani fajlovi (uključujući spam) ostaju na kompjuteru čak i posle komande Delete, nalaze se u korpici za otpatke (Recycle bin) sve dok je ne ispraznite, ili dok kompjuter ne prepiše nove podatke preko njih. Možete ih se osloboditi pomoću alatke za brisanje nekog od uslužnih programa (Utility software).

Tragovi spajvera
Pošto pokrenete antispajver program i on obriše aktivne spajver fajlove i dalje imate reference ka njima u Registri bazi. Ovi tragovi će je vremenom zapušiti, stvarajući ranjivost kompjutera na padove.

Tu mogu pomoći čistači registri baze. Čistači će eliminisati sve preostale tragove spajvera i skenirati -- pretražiti registri na potencijalne probleme, čuvajući Vas budućih glavobolja.

Ali iako ste “oribali” Vaš kompjuter antispajver i registri čistačima, postoji nekoliko jednostavnih koraka koje možete preduzmete kako biste poboljšali brzinu računara.

Smanjite potrebu za resursima
Dok radite za kompjuterom, možda imate naviku da držite sve programe otvorenim. Koristite samo programe koji su vam u tom trenutku potrebni. Ostale zatvorite. Skeniranje kompjutera antivirusnim ili antišpijunskim programome vam je povremeno neophodno, ali posle upotrebe, zatvorite ih. Nije neophodno da i dalje rade, jer usisavaju procesorsko vreme i “jedu” memoriju.

Da li vam je zaista neophodno da budete na internetu 24h neprekidno? Držeći otvorenu konekciju ka internetu opterećujete resurse vašeg kompjutera.

Dobar program za popravku registry baze bi trebalo da vam omogući da vidite koji programi se automatski pokreću prilikom učitavanja Windowsa. Veći deo vremena Vi čak ni ne znate da su pokrenuti iako neki postave malu ikonu u donji desni ugao ekrana. Možete ih desnim klikom zatvoriti, ali to ih neće sprečiti da se isledeći put učitaju prilikom pokretanja Windowsa.

Pomoću alatke za popravku registrija možete videti ove programe iizabrati koje želite da onemogućite. Time ćete sačuvati procesorske i memorijske resurse.

Ekonomišite, prostor nije neograničen.
Za razliku od spoljnog sveta, prostor na Vašem hard disku nije neograničen. Kompjuter koristi prostor za različite stvari, keširanje fajlova i slika, virtuelnu memoriju, bekap, i naravno, za skladištenje programa i fajlova.

Kao uopšteno pravilo, usvojite činjenicu da nikad ne bi trebalo da dozvolite da preostali prostor na disku padne ispod 15% ukupne vrednosti. Počistite, kupite veći disk, ili oboje.

Ne brišite, već deinstalirajte.

Dobar čistač registrija može pomoći pri uređivanju Windowsove add/remove liste kompletno brišući sve zaostale tragove obrisanih aplikacija. To će Vam osloboditi prostor za važnije stavke.

Defragmentišite hard disk u redovnim razmacima.

Fragmentacija podataka na disku se dešava u trenucima kad kompjuter popunjava rasuta, upražnjena mesta u nameri da podatke uskladišti što brže. Podaci postanu razbacani normalnim korišćenjem jer ih kompjuter ubaci gde god mu je zgodno u trenutku snimanja, popunjavajući “rupe” ostale od programa koji su obrisani ili premešteni. Iz tog razloga, kompjuter mora ne samo da “se seti” gde mu je koji deo slagalice sačinjene od delova fajla, već i kako da ih spoji u jednu celinu a to oduzima vreme i memoriju.

Kada vršite defragmentaciju, radite obrnuti proces. Kažete defragmenteru diska da sastavi komade i prethodno pomenutu slagalicu reranžira i grupiše razbacane bitove programa u jedinstvenu celinu. (Kao da slagalicu spremi u jednu kutiju, ili bar njene veće celine u kutije na istoj pregradi police). To povećava efikasnost kompjutera prilikom učitavanja fajlova.

Povremeno defragmentišite registri bazu
Postoji i defragmenter registrija koji dobijate sa čistačem registrija. Kao i svaka baza podataka, Vaš registri će postati “zbrkan” i fragmentisan pa ga zato morate defragmentisati.

Defragmentacija registrija je ozbiljno veliko spremanje. Taj zadatak će očistiti Vaš registri od pukotina, reorganizujući sve vitalne informacije. Defragmentisani registri čuva memoriju i ubrzava vreme učitavanja, uključujući i vreme podizanja sistema.

Međutim, bilo kakvom radu sa registri bazom se preporučuje oprez. Uvek izvršite bekap registrija pre nego što napravite bilo kakvu izmenu, kako biste, u slučaju da napravite neku grešku, mogli da se vratite na prethodno stanje.

Priređeno prema:
Fix a Sick PC in Four Easy Steps i Improve Your System Performance Painlessly.